Ništa nije strašnije, kaže žena, nego kada upitaš nekoga da li te voli, a onda na njegovom licu ugledaš izraz takve dosade da bi najradije zaboravila da postojiš. Ali pitanje je već postavljeno, reči vise u vazduhu kao opran veš i preostaje...
U nekom trenutku sve priče postaju iste, kaže pripovedač, i sve vode do istog cilja. Veština je u tome, kaže pripovedač, da se onaj koj sluša ili čita priču navede na pomisao da je priča koju upravo sluša ili čita ipak drugačija od ostal...
Jednog dana, pisac otkriva da nije više u stanju ništa da napiše. Šta god pokuša, kojim god putem krene, ne uspeva da stigne do celovite rečenice. U prvi mah, pisac se ne predaje i pokušava bezbroj puta da sastavi makar jednu prihvatljivu reč...
